Svaki put, kako posle Australije 2010. Slovenije 2011., onakvog primljenog gola, onog penala, pa onda ono mučno otimanje bodova u Lozani za zelenim stolom gde smo grupu jedva završili sa pozitivnim bodovima, pa sedam godina smo čekali do onakve Švajcarske, došli smo do ove Škotske. I po koji put, pljuvaću savez, truo je, iznutra je truo mnogo duže nego prethodnih 12 godina. Boli me sve ovo, voleo bih da ih gledam na Euru, na svetskom prvenstvu jer je to krem de la krem svetskog fudbala, ali tu smo mi, tu je naša trulež koja već gadno zaudara, nepodnošljiva je i mora da se čisti. Mi imamo mentalitet kova za velike utakmice, dobijemo Nemačku, Italijanima bod, igramo sa svima, pravimo čuda pa i u Norveškoj, ali nikakav mentalitet nemamo u BITNIM utakmicama jer sve što je BITNO za to se pita onaj trulež i on odlučuje o sudbini i uspehu u tom bitnom momentu. Nisu samo naši fudbaleri splavari, nemamo samo mi problem sa tim, nije naš Tumba toliko loš, nije bio ni Muslin, nije bio ni Mihajlović. Svi oni su otišli i svi oni će otići zbog posledica odvratnog pritiska koji se vrši na njih jer nečiji lobi još uvek ima koristi od svega ovoga, a ti Srbine čekaj još 4 godine... krivo mi je samo što nisam bio rođen da doživim Mijatovu prečku jer u tom mentalitetu je ne bih preživeo. Zdravo i zbogom Srbijo, vidimo se za 4 godine!
