KAD NEMA TIPOVA - ANEGDOTA

Braco i sestre skrivene pod burazzerskim nikovima zelim da sa vama podelim jednu lepu pricicu. Svi smo imali neke bolne padove, neke poslednje trenutke, sekunde, neke igrace koji su ostajali na granici, neke 3+ koji su 1:1 od 6og minuta pa tako ostali i sve to, i svi imamo neke koje su nas oterali jednom nogom u grob jer smo kockali pare koje nismo smeli ili slicno. Elem, da podelim svoj ako ne najbolniji najbizarniji pad koji je kada imas novca smesan i rado ga se setis, ali je tada izazvao sedu dlaku jednom mladom i uspesnom studentu. :D Dakle, kao svaki student, jedan lepi deo novca koji treba ici na studije rate i stan je zavrsio na nalogu. Elem, lepo se kretalo te veceri, bio neki solidan plus, bas solidan da ne govorim o sumi, ali se u medjuvremenu malo utanjio lajvovima, ali kako god bio plus od ulozenog na nalogu itekako. Mada, znamo svi onaj osecaj kad je gorak ukus u ustima i kazemo sebi jos samo ovo pa da spavam i tome slicno. Bilo je 3 ujutru, mec izmedju Instituta i San Lorenza u kosarci, cini mi se. Za domace sam siguran, nisam siguran ko je bio gost. I stavim sve sto imam a to je bas puno para na 1 a gubili su 3 razlike 5 minuta pred kraj, kvota 3.65, dobitak astronomski. Kos za kosem, bacanja, penal zavrsnica i na bet 365u moja ekipa gubi i daje u poslednjem sekundu kos za pobedu, end of match ja reko auuu kolike sam pare uzeo gasi mesalicu motaj kablove, zatvaraj mocart i onako srecan vec oprao zube, legao sve ful, zora pa jos malo. Uzimam telefon cisto da vidim kakav je osecaj kada imas preko 100 soma na nalogu, nema mi para, pise 0,00. Rekoh sad ce kroz koji minut, ulazim opet u tiket pise 66:67 ili 67:68 a tipovao sam na 1, i fazon tiket gubitan. Rekoh da pisem supportu da nije neka sala, jbt 109000 izlaz, udjem na rezultate pise isto tako, reko koji jebeni kurac se desio, Cekao sam braco moja napacena do 6 ujutru izvestaj sa argentinske stranice na tviteru da vidim da je burazer nije izbacio na vreme i da se kos ne priznaje i da sam ja zbog stotinke ostao bez 100 soma. Eto, toliko....